Širenje govora mržnje na internetu postalo je važan rastući problem za zaštitu ljudskih prava, poštovanje ljudskog dostojanstva i očuvanje demokratskih standarda javnog komuniciranja i javne rasprave.

Taj sporni oblik javnog komuniciranja zahteva odgovor i mere, ne samo pravosudnog sistema i regulatora medija, kada se radi o nezakonitim slučajevima govora mržnje, nego i angažman i odgovor niza drugih institucija i delatnosti – političkih institucija i aktera, medija i komunikacionih platformi, civilnog društva, istraživačkih i obrazovnih institucija, te samih građana.

Prvo istraživanje u okviru projekta “Odgovor – Suprotstavljanje govoru mržnje u Jugoistočnoj Evropi: Učenje i delovanje protiv govora mržnje na internetu” partnerske organizacije su usmerile ka onim praksama i akterima koji se suprotstavljaju govoru mržnje u tri ciljne države projekta – Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji. Najpre smo pregledali definicije govora mržnje u tri države i dosadašnje analize govora mržnje (na internetu). Identifikovali smo važne aktere koji deluju na području suprotstavljanja govoru mržnje (na internetu) u sve tri države i izradili duži popis dobrih praksi na ovom polju. U zadnjem koraku istraživanja detaljnije smo proučili i opisali manji broj onih dobrih praksi suprotstavljanja govoru mržnje na internetu u tri države koje se ističu po svom obimu, dosegu, kreativnosti, kompleksnosti i trajanju.

Pored dobrih praksi u Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji istražili smo i u kratkim crtama opisali dobre praske suportstavljanja govoru mržnje na internetu u ostalim evropskim državama i na evropskom nivou gde u istoj aktivnosti učestvuje više država.

Istraživanje smo sproveli u periodu između aprila i juna 2020. godine.